Aljbin Kurti je predsednik političke stranke Pokret Samoopredeljenje, kao i četvrti i šesti premijer Republike Kosovo nakon proglašenja nezavisnosti. Aljbin Kurti je 23. aprila 2003. diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Prištini, smer telekomunikacije sa računarima. Aljbin Kurti je tokom tri uzastopna mandata bio poslanik u Skupštini Republike Kosovo kao član Pokreta Samoopredeljenje. Takođe je bio predsednik Komisije za spoljne poslove u periodu 2011-2014. Na tri uzastopna parlamentarna izbora na Kosovu, 2017, 2019. i 2021. godine, Kurti je bio kandidat stranke za premijera. Aljbin Kurti je objavio preko 550 članaka, i bio je pozvan da predstavlja na raznim poznatim univerzitetima kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Tečno govori albanski, engleski i srpsko-hrvatski.

Ardian Gjini je gradonačelnik Đakovice i potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK). Gjini je bio narodni poslanik u dva mandata (2007-2014) i kao ministar životne sredine i prostornog planiranja. Završio je studije međunarodnih odnosa i evropskih studija na Univerzitetu Kent u Kenterberiju.

Atifete Jahjaga je bila četvrti i prva žena predsednik Republike Kosovo. Jahjaga je prvi nestranački kandidat Kosova, prva žena na čelu države na savremenom Balkanu i najmlađa žena svetski lider koja je izabrana na tu najvišu funkciju. Jahjaga stalno učestvuje na nacionalnim i međunarodnim konferencijama i inicijativama koje imaju za cilj osnaživanje žena i podršku žrtvama seksualnog nasilja tokom rata. Ona nastavlja da bude odlučna u svojoj borbi protiv nasilnog ekstremizma i radikalizacije i nepokolebljivi je promoter mira i stabilnosti na Balkanu i šire. Tokom svog predsedavanja, Jahjaga je marljivo radila na tome da žene budu u prvim redovima političkog, ekonomskog i društvenog života Kosova kao sredstvo za obezbeđivanje dugotrajne demokratije. U tom kontekstu, 2012. godine bila je domaćin Međunarodnog samita žena „Partnerstvo za promene – osnaživanje žena“, kojem je prisustvovalo 200 lidera sa Kosova, iz šire Evrope, Severne Amerike, Afrike i sa Bliskog istoka. Samit je pružio mesto ženama iz regiona da pređu etničke barijere i okupe se da pokrenu i promovišu platformu za njihovo osnaživanje kao žena širom Balkana. Diskusije su dovele do stvaranja Prištinskih principa koji afirmišu prava žena na političko učešće i predstavljanje, ekonomske resurse i pristup bezbednosti i pravdi, i pozivaju na akcije kako bi ovi principi postali stvarnost. Ovi principi su usvojeni kao rezolucija u Skupštini Kosova. Jahjaga je član Saveta žena svetskih lidera od 2012. godine i dobitnica je brojnih priznanja i nagrada, uključujući Doctor Honoris Causa sa Univerziteta u Daramu (2013), Nagradu za liderstvo u javnoj službi od Clinton Global Initiative (2014), i počasni stepen doktora prava Univerziteta u Lesteru (2015). U martu 2018, predsednica Jahjaga je osnovala Jahjaga fondaciju – inicijativu koja se fokusira na osnaživanje mladih i žena u pravcu postizanja društvenih promena na Kosovu.

Doarsa Kica-Dželili je poslanica u Skupštini Kosova iz redova liste Guxo. Predsednica je Odbora za lokalnu samoupravu, regionalni razvoj i medije. Jedno vreme je radila u sektoru civilnog društva. Tokom 2012. godine radila je u organizaciji „Dijaspora za razvoj” kao pravni istraživač, dok je 2013-2014. godine radila kao programski službenik u Programu za građanska prava na Kosovu. Od 2015. godine, do momenta kada se pridružila inicijativi Vjose Osmani, radila je kao pravnik u Pravnom udruženju "Sejdiu & Kerkini" u Prištini. Završila osnovne studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini. Bila je stipendista Univerziteta Lojola u Čikagu, SAD, gde je magistrirala 2014. godine i magistrirala iz oblasti vladavine prava i razvoja.

Edi Gusia je izvršna direktorica Agencije za ravnopravnost polova u Kabinetu premijera Republike Kosovo. Počela je da radi u Agenciji 2005. godine, u početku kao savetnica za podršku novoosnovanoj Agenciji za ravnopravnost polova. Godinu dana kasnije, zvanično se pridružila Agenciji kao državni službenik, a do 2016. vodila je Agencijski odsek za izveštavanje i praćenje. Tokom svoje karijere u Agenciji, gospođa Gusia je dala doprinos u dizajniranju programa za razvoj kapaciteta za rodna pitanja, predlažući zakonodavne inicijative, organizovala regionalne i međunarodne konferencije. Ona ima veliko iskustvo u izradi ključnih političkih dokumenata za unapređenje agende rodne ravnopravnosti na Kosovu, kao najvažnijih: Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, Kosovski program za rodnu ravnopravnost 2008-2013; 2020-2024, Nacionalna strategija za borbu protiv nasilja u porodici i Nacionalni akcioni plan za sprovođenje Rezolucije 1325 UN. Od februara 2017. godine, ona je glavni izvršni direktor Agencije za rodnu ravnopravnost Kosova u kabinetu premijera i vodi rad kosovske rodne mašinerije raspoređene na svim nivoima kosovskih državnih i javnih institucija za ispunjavanje kosovskih zahteva agenda za rodnu ravnopravnost. Magistrirala je uporednu književnost, sa fokusom na žensko stvaralaštvo. Pored toga, učestvovala je na ključnim formalnim kursevima obuke koji se tiču vođstva i upravljanja promenama, javne politike, rodnog budžetiranja i rodne statistike, itd. Tečno govori albanski, engleski, italijanski i srpsko-hrvatski jezik.

Eliza Hodža je poslanik u Skupštini Kosova iz Demokratske partije Kosova (PDK). Takođe je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehnologiju, inovacije, kulturu, omladinu i sport i Odbora za rodnu ravnopravnost, ljudska prava i nestala lica. Hodža je član upravnog odbora poslaničke grupe žena Skupštine Kosova. Diplomirala je 2002. godine na građevinsko-arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Prištini. Završila je postdiplomske studije 2006. godine na Katoličkom univerzitetu u Levenu, Belgija, fokusirajući se na oblast urbanog planiranja. Trenutno je na doktorskim studijama na TU u Gracu, Austrija.

Emilija Redžepi je predsednica Nove demokratske stranke i treći zamnik premijera za pitanja nevećinskih zajednica i ljudskih prava. Gđa. Redžepi je bila poslanica u prethodna tri mandata. Gđa.Redžepi se kandidovala za gradonačelnika na lokalnim izborima 2017. u Prizrenu a je takođe bila ministarka lokalne samouprave. Bila je zamenica predsednika skupštine opštine Prizren i zamenica ministra za ekonomski razvoj i energetiku. Gospođa Redžepi je završila magistarske studije politologije.

Žaklin O’Nil je diplomirala trgovinu na Univerzitetu Alberta i magistrirala javnu politiku na Harvard Kennedi School of Government. Tokom svoje karijere, gospođa O’Nil je podržavala stvaranje nacionalnih strategija i okvira politike za više od 30 zemalja, NATO, Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju i Ujedinjene nacije. Pomogla je u uspostavljanju oblasti žena, mira i bezbednosti i njene primene u vladama, bezbednosnim snagama i multilateralnim organizacijama. Ona je savetovala Vladu Kanade o prvom (2011-2016) i drugom (2017 do danas) nacionalnom akcionom planom za žene, mir i bezbednost. Kao predsednica Instituta za inkluzivnu bezbednost, gospođa O’Nil je direktno podržavala koalicije žena lidera u Kolumbiji, Južnom Sudanu, Sudanu, Pakistanu i šire. Kroz ovaj rad, ona se zalagala za značajno uključivanje žena u mirovne pregovore, nacionalne političke dijaloge i kreiranje politike. Takođe je radila u mirovnoj misiji Ujedinjenih nacija u Sudanu i na Univerzitetu Ahfad za žene u Kartumu. Zajedno sa bivšim general-potpukovnikom Romeom Dalerom, pomogla je da se osnuje Romeo Dallaire Child Soldiers Initiative kako bi se eliminisala upotreba dece tokom sukoba. Pre toga, gospođa O’Nil je bila politički savetnik kanadskog državnog sekretara za azijsko-pacifički region. Nedavno je bila globalni saradnik na Kanadskom institutu Centra Vudro Vilson, vanredni profesor na Univerzitetu Džordžtaun i član upravnog odbora Kanadskog međunarodnog saveta.

Ambasador Džefri M. Hovenijer, karijerni diplomata Visoke diplomatske službe u klasi ministra-savetnika je ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Republici Kosovo. On je u Prištini 10. januara 2022. predao svoje akreditive predsednici Vjosi Osmani Sadriju. Tokom svoje karijere koja traje više od 30 godina i na različitim funkcijama, ambasador Hovenijer je zastupao američke strateške prioritete i posvećenost prema Kosovu i Zapadnom Balkanu. Dok je služio u Misiji SAD pri OEBS-u 1999. godine, bio je član delegacije SAD u procesu u Rambujeu. 2001. godine bio je glavni američki pregovarač na paketu dokumenata Ministarskog saveta OEBS-a u Bukureštu i člana V Sporazuma o stabilizaciji Dejtonskog sporazuma i predstavljao je Sjedinjene Američke Države na OEBS-ovom političko-vojnom forumu o bezbednosnoj saradnji. Godine 2001. osnovao je i bio na čelu ispostave ambasade u Preševu u Južnoj Srbiji, a 2002. godine bio je na čelu Američke kancelarije u Podgorici u Crnoj Gori. Tokom 2006. bio je član tima UN-a koji je predvodio specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari zadužen za pregovore o statusu Kosova. Tokom svoje službe u Ambasadi SAD u Zagrebu u periodu od 1995. do 1998, bio je član međunarodnog tima koji je ispregovarao i implementirao Erdutski sporazum kojim je postignuta mirna reintegracija istočne Slavonije. Kasnije u svojoj karijeri, radio je kao direktor za pitanja Centralne i Jugoistočne Evrope u Savetu za nacionalnu bezbednost radeći na izradi javne politike Bele kuće prema Zapadnom Balkanu, uključujući pitanja koja se tiču normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. U periodu od 2002. do 2004. godine takođe je bio na funkciji zamenika direktora Biroa Stejt departmenta za evropska i evroazijska pitanja sa odgovornošću za NATO i pitanja Centralne Evrope. Ambasador Hovenijer je do nedavno obavljao funkciju vršioca dužnosti otpravnika poslova u Ambasadi SAD u Ankari u Turskoj i to od 2018. do 2019, i kao zamenik šefa tamošnje misije u periodu od 2019. do 2021. Takođe je bio vršilac dužnosti zamenika šefa misije i ministar-savetnik za politička pitanja u Ambasadi SAD u Nemačkoj i u misijama SAD u Grčkoj, Panami, Paragvaju i Peruu. Ambasador Hovenijer je završio master državnih studija na Džordžtaun Univerzitetu i diplomirao je međunarodne odnose na Univerzitetu Brigam Jang. Govori nemački, grčki, hrvatski i španski, a uči gegski dijalekt albanskog jezika.

Ljumir Abdidžiku je bivši poslanik u Skupštini Kosova i predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK). Na izborima 2019. godine, Abdidžiku je bio deveti političar na Kosovu po broju glasova. Ljumir Abdidžiku je završio osnovne studije na Univerzitetu u Prištini. Takođe je stekao zvanje magistra nauka 2006. na Univerzitetu Stafordšir u Britaniji, u oblasti fiskalnog morala. Godine 2013. je doktorirao ekonomiju na Univerzitetu Stafordšir nakon četiri godine istraživanja u oblasti determinanti utaje poreza na poslovanje u zemljama u tranziciji. G. Abdidžiku je takođe izvršni direktor Instituta Riinvest. Pridružio se Institutu 2005. godine i od tada je bio uključen u nekoliko vrsta istraživačkih, zagovaračkih i razvojnih projekata na Kosovu i u inostranstvu. Ljumir takođe drži redovnu nedeljnu kolumnu u najistaknutijim kosovskim dnevnim novinama Koha Ditore.

Marće Tanuši Selmanaj je zamenik predsednika opštine Klina iz redova Alijanse za budućnost Kosova. Radila je kao profesor albanskog jezika u nekoliko škola od 2003. do 2021. godine. Tokom 2009/2013. godine radila je kao direktor škole, gde je dostigla maksimalne uspehe u oblasti upravljanja i organizacije rada škole. Tokom 2018. godine ponovo je izabrana za direktora škole u drugom mandatu. Diplomirala je na Fakultetu za albanski jezik i književnost na Univerzitetu u Prištini i takođe je pohađala nekoliko posebnih programa za podučavanje, obrazovno rukovodstvo i druge obuke međunarodnih organizacija u oblasti preduniverzitetskog obrazovanja, uključujući Međunarodni program pomoći u krivičnim istragama u organizaciji Odeljenja za pravosuđe američke vlade. Marće tečno govori srpsko-hrvatski jezik.

Ambasadorka Vervir je izvršna direktorica Džordžtaunskog instituta za žene, mir i bezbednost. Prethodno je bila prva ambasadorka SAD za globalna pitanja žena, za koju ju je 2009. godine predložio predsednik Obama. Koordinirala je spoljnopolitička pitanja i aktivnosti koje se odnose na politički, ekonomski i društveni napredak žena, putujući u skoro šezdeset zemalja. Radila je na učešću i pravima žena za potpunu integraciju u spoljnu politiku SAD-a, i imala je vodeću ulogu u administrativnom razvoju Nacionalnog akcionog plana SAD-a za žene, mir i bezbednost. Predsednik Obama ju je takođe imenovao da služi kao predstavnica SAD-a u Komisiji UN-a za status žena. Od 2000. do 2008. bila je predsedavajuća i ko-izvršna direktorica Vital Voices Global Partnership, međunarodne nevladine organizacije koju je suosnivala radi ulaganja u nove žene lidere. Tokom Klintonove administracije, služila je kao pomoćnica predsednika i šef kabineta prve dame. Takođe je vodila napore da se uspostavi predsednički međuagencijski savet za žene i bila je ključna u usvajanju Zakona o zaštiti žrtava trgovine ljudima iz 2000. Ona je koautor knjige Fast Forvard: How Women Can Achieve Pover and Purpose (2015). Ambasadorka Vervir je diplomirala i magistrirala na Univerzitetu Džordžtaun i poseduje nekoliko počasnih diploma. Godine 2013. bila je gostujući profesor Humanitas na Univerzitetu u Kembridžu, a 2017. je odabrana da drži predavanje na koledžu Kler Hol u Kembridžu. Članica je Saveta za spoljne poslove i Trilateralne komisije, a radi u odborima Nacionalne zadužbine za demokratiju, Atlantskog saveta, kao i Savetodavnog saveta Svetske banke za rod i razvoj. Takođe je radila kao specijalni predstavnik za rodna pitanja za predsedavajućeg OEBS-a. Dobitnica je brojnih nagrada, uključujući i nagradu državnog sekretara za izuzetnu službu. Predsednik Ukrajine joj je 2008. godine dodelio Orden kneginje Olge.

Memli Krasnići je predsednik Demokratske partije Kosova (PDK). Krasnići je tokom dva mandata bio poslanik u Skupštini Kosova, a bio je i ministar poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja (2014-2017) i ministar kulture, omladine i sporta (2011-2014). Nakon uspostavljanja Kabineta Demokratske omladine Kosova za dobro upravljanje, Krasnići je vodio Odeljenje za mlade, dok je u oktobru 2006. godine izabran za predsednika Demokratske omladine Kosova – omladinske organizacije PDK koja predstavlja svoje članove od 16 do 30 godina. Štaviše, Memli Krasnići je bio zamenik predsednika i šef poslaničke grupe Demokratske stranke Kosova, kao i predsednik Skupštine Kosova. Diplomirao je političke nauke i javnu upravu na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Prištini i magistrirao međunarodne odnose u Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka. Krasnići je doktorant u Centru za albanske studije Istorijskog instituta u Albaniji.

Ambasadorka Soderberg služi kao viši stalni direktor NDI-a za Kosovo. Pridružila se NDI-u sa tri decenije iskustva u promovisanju demokratije u američkom Kongresu, Beloj kući, Ujedinjenim nacijama i vodećim neprofitnim organizacijama. Takođe ima značajno iskustvo u podršci predsedničkim kampanjama u SAD, radu u državnoj i lokalnoj politici i kandidovanju za izbornu funkciju. Ona je ekspert za rešavanje sukoba, očuvanje mira i unapređenje uloge žena u demokratiji. Ambasadorka Soderberg je 1995. godine imenovana za prvu ženu zamenicu savetnika za nacionalnu bezbednost, a kasnije 1997. godine za alternativnog predstavnika Sjedinjenih Država pri Ujedinjenim nacijama, sa činom ambasadora. Od 2011. do 2014. bila je predsednica Odbora za deklasifikaciju javnog interesa. Takođe je bila predsednica “Connect US Fonda”, inicijative fondacije za promovisanje angažovanja SAD u izazovima nacionalne bezbednosti, i kao potpredsednica Međunarodne krizne grupe, globalne organizacije za prevenciju sukoba. Ambasadorka Soderberg je potpredsednica Nacionalnog komiteta za američku spoljnu politiku i član je Saveta za spoljne odnose. Kandidovala se za Kongres ispred šestog kongresnog okruga Floride 2018. godine. Ona takođe predaje na Univerzitetu Severne Floride. Soderbergova je magistrirala na ekonomiji razvoja u Džordžtaunovom programu magistarskih nauka iz programa inostrane službe i diplomirala na Univerzitetu Vanderbilt. Stalni je komentator na domaćoj i međunarodnoj televiziji i radiju, kao i autor nekoliko knjiga i brojnih članaka o američkoj spoljnoj politici. Govori engleski i francuski.

Rejčel Veston je specijalista za regionalnu politiku za političko učešće i upravljanje u Regionalnoj kancelariji UN Women za Evropu i Centralnu Aziju. Ona ima više od decenije iskustva u političkom učešću i upravljanju, i radila je u mnogim zemljama regiona Evrope, Centralne Azije i šire. Pre nego što se pridružila UN Women radila je kao nezavisni konsultant, kao izborni analitičar za NDI Ukrajina i kao menadžer programa za program političkog učešća žena u NDI Jordan. Prethodno je bila izabrani član Predstavničkog doma Vermonta u tri mandata, u Poreskom odboru, Komitetu za energiju i životnu sredinu i kao član Kluba žena. Ona je državljanka Sjedinjenih Američkih Država i govori funkcionalan turski jezik pored svog maternjeg engleskog. Diplomirala je na Univerzitetu Masačusets u Amherstu i magistrirala je javnu administraciju na Univerzitetu u Vermontu. Trenutno završava master prava iz oblasti ustavnog prava i ljudskih prava na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.

Ramuš Haradinaj je predsednik Alijanse za budućnost Kosova (AAK) bivši komandant Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Od 2004. do 2005. godine bio je premijer Kosova, a od 2017. ponovo je izabran za premijera Republike Kosovo i služio je do februara 2020. Nakon rata transformacijom Oslobodilačke vojske Kosova u Zaštitni korpus Kosova (ZKK) imenovan je za zamenika komandanta ZKK-a. U aprilu 2000. napustio je vojni život i osnovao stranku Aleanca per Ardhmerine e Kosoves (AAK), čiji je lider i dalje. Većinom glasova 3. decembra 2004. izabran je za premijera Kosova. Tribunal za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji je 8. marta 2005. godine podigao optužnicu za ratne zločine protiv njega, i kao rezultat toga Haradinaj je istog dana podneo ostavku na mesto premijera Kosova kako bi se suočio sa optužnicom koju je podigao Tribunal. Dobrovoljno je sutradan otišao u Haški tribunal, gde je po dolasku bio zatvoren. Posle višemesečnog pritvora, privremeno je pušten na slobodu do početka suđenja. Haradinaj je nekoliko godina živeo van Kosova, uglavnom u Švajcarskoj, gde je naučio i francuski i engleski. Haradinaj je emigrirao u Švajcarsku, gde je živeo i radio 8 godina. U Švajcarskoj se pridružio patriotskim pokretima, iz kojih je potekla OVK.